Zamastiti tanjir

0

Као што код нас ваља залити и за најмању ситницу, тако је и обичај да се и презалогаји кад се деси неки мање или више значајан догађај. Што више, то боље, јер што би рекли наши стари, ваља тако, против урока и душмана, а све то зарад сопственог и туђег бољитка.

Не замасте се тањири само за свадбе, испраћаје у војску, славе, крштења, рођендане, веридбе… него и за куповину намештаја, уградњу ђакузија, одлазак таште у бању и сл. Замасте се тањири обилато и за сахране, да се испоштује покојник, да се случајно не повампири, да се не кочи напредак покојникове куће, да се та кућа не затре.

Зато седи, замасти мало тањир, ваља се.

– Дођи, куме, сутра код мене. Печем прасе и јагње. Милијана, твоје кумче, положила вожњу. Јес’ да је полагала осам пута, ал’ боље икад него никад.

– У, бре, куме! Па зар на ову скупоћу да се трошиш за једну дозволу?

– Ваља се, куме. Ваља да се мало замасте тањири, да нас не бије малер.

Preuzeto sa http://vukajlija.com