Predmet koji je iz najvećih dubina pakla poslat na Zemlju sa samo jednim zadatkom: da zvoni ranom zorom i na taj način budi tebe, koji sinoć baš i nisi legao u vreme koje priliči većem delu ljudskog roda.
Bilo kako bilo, nije mu nepoznato ni da ispusti onaj svoj čuveni zvuk, tutu-tutu, baš u trenutku kada ti, na neki nepoznat način, uspeš da ustaneš iz kreveta, udarajući glavom u dovratak i ubrzanim tempom gubeći sluh od njegove proklete zvonjave, digneš slušalicu.
7:00
Telefon: zvrrrrr-zvrrrrr
Ti zbacuješ prekrivač sa sebe, unezveren skačeš iz kreveta, udariš nogom od sto, kuneš boga i onoga ko zove u ovo doba i sve to uz neprestano zvrrrr-zvrrrr, koje dopire do tebe deset puta glasnije nego što bi trebalo. Nekako se dokobeljaš do telefona, digneš slušalicu i čuješ zvuk od kojeg gubiš volju za životom. Tutu-tutu…
E tu je prelomilo…Čupaš kablove iz zida, bacaš telefon kroz prozor i, samozadovoljnim glasom, kažeš: Sad mami svojoj zvoni.
Preuzeto sa http://vukajlija.com