Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.
Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je “dogovoreno”. Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.
No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i “komunicirao” kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati “dil” tačku.
– Znači idemo sada u banku, ali nemoj da gađaš tetu flajerima, da piškiš u hidrant i diraš uniformisanom čiki pištolj kao ono pre, važi? Dogovoreno??
– Jej.
Preuzeto sa http://vukajlija.com