SMEH.RS

Зајебана радња. Опасна. Нарочито ако се скидате на суво.

Може да вам сјебе мозак горе од дроге, коцке, алкохола. Горе од било ког порока.

Ма горе него што би вам девојка сјебала мозак. Без да вам поклони сифилис.

Неко време сте уживали у пороку. Онако, баш скроз дојајно уживали.

Онда сте почели да се патите. Испочетка мало, па све више и више.

На крају патите к’о Исус.

Шта к’о Исус? К’о Добривоје Топаловић!

И решите да се скинете. На суво.

Првих два, три дана није вам ништа.

Имате неког малог црва у мозгу кога и не примећујете. Нешто вам фали, али боле вас, опуштено.

Кад оно курац међутим јок.

Четвртог дана црвић позвао друштво. Седељка.

Већ хоћете да срољате, да свратите у кладионицу, у кафану, да позовете девојку…

Седмог дана се црви напили, размножили и трче по вашој сивој маси. К’о на концерт за Нову Годину на градском тргу.

Шапућете нешто самом себи, а људи вас чудно гледају. Дође вам да се и ви напијете, да се напијете к’о дупе.

Петнаестог дана сви црви возе НФС. Пиче по вашој сјебаној сурутки а има их за Егзит, Гучу и Посело у пола 8, свих боја, укуса..надрогираних, пијаних, лудих, шабанских, чобанских…

Често мењате расположење, сваки секунд, смејете се, плачете, певате, кукате, урлате…

Двадесетог дана мозга више немате. Имате гомилу црва у дауну. Депресија.

Лежите као рањен кер и цвилите…само дим да повучем, само један спин на рулету, само да је видим…Распадате се као говно на киши. Патња због које сте решили да се скинете сад изгледа као дечија игра.

Након месец, месец и по, мислите да сте се скинули. Мислите.

Наставите живот не слутећи да зло чека иза угла да вас поново дохвати.