Mali Rambo

Надимак једног од најбољих вокала нашег поднебља, а и шире, Ипчета Ахмедовског.

Још од малих ногу Рамбо је делио свој фантастичан глас и огроман таленат за певање, са гостима кафане свог оца у родним Лажанима. Средином осамдесетих, одлучује да окуша своју срећу у великом граду и одлази у Београд, где снима свој први албум “Била си девојчица година мојих” који постаје прави хит и пробија Ипчета великом брзином на фолк сцену Србије. Од осамдесет седме до деве’с друге објављује још три албума, на којима се налазе, по многима, његови највећи хитови “Варале ме многе и ја сам их варо” и “Волесмо се само једно лето”. Ови албуми су само учврстили његову позицију једне од водећих фигура српског фолка.

Последњи албум “Циганске душе”, Ипче је објавио деведесет треће, и у њега уврстио песму “Кад нестанем једног дана”. Тим потезом, Мали Рамбо је потврдио свој статус божанског пророка јер је предвидео трагичан догађај који се одиграо следеће године на Ибарској магистрали, у Шопићима, код Лазаревца.

Том трагедијом, којој су кумовали брза Мечка и спори камион, почео је суноврат српског фолка, који није могао да преживи под налетом своје трубо верзије. Због тога се повукао у дубине кафана горепоменуте Ибарске, биртије планина Шумадије и ноћни термин ДМ Сата, где се и даље одржава легенда о Малом Рамбу.

ИПЧЕ РОДИТЕЉУ!!!

Preuzeto sa http://vukajlija.com