21.2 C
Beograd

Eskimi

Skup lezilebovića i dokonjaka, još za vreme prethodnog ledenog doba skontali su da je led do jaja a sneg tek nešto malo manje, te su se prateći njegovo povlačenje i sami strateški povukli u predele oko polarne kape.

Gradskom življu njihovo rezonovanje će možda da izgleda čudno, međutim seoski će da nasluti u čemu je caka, jer, svako ko je odrastao na selu zna da zimi nemaš da radiš ništa pod milijem bogom. Oćeš da oreš? Prc, zemlja smrznuta, ne može. Oćeš da napasaš stoku? Oćeš kurac, pašnjaci pod snegom. Tako da ti ništa drugo ne preostaje nego da sazidaš sebi kućicu od leda i karaš naizmenično ženu i svastiku po čitav bogovetni dan dok ne posustaneš i kreneš da pevaš neke zarazne pesme udarajući im ritam po golim dupetima pod romantičnim sjajem polarne svetlosti.

Ipak, koliko god takav život bio opuštajuće boemski, ume da bude monoton, zato svaki eskim jedva čeka priliku da grubo namagarči putopisca namernika ili polarnog istraživača… koji su inače i sami jedna dokona žgadija što nema pametnija posla nego da luftira guzicu kojekude dok im komšija kući razonađa ženu i ćerku, jeste nevezano za Eskime ali valja da se napomene.

– Pomaže bog, čudna umotana spodobo! Kak’i je ovo jeti koji kurac, Sergej?

– To vam je, druže Memedoviću, Eskim.

– Fascinantno, a znaš li ti pričat’ snjima?

– Znam pomalo, jezik im nije težak, za pola stvari i nemaju reč, recimo za zubobolju al zato imaju osamdeset i četiri za sneg i sto dvadeset i osam za seks.

– Odlično pitaj ih deder da nas ugoste dok ne opravimo ladu, baš sam ogladneo a i prijala bi mi kuvana rakija, može i taj seks ako neko ponudi.

– Odmah. Gurđaj arla mirli hej, gurđaj gurđaj, girgi jo?

– Bibiga ilanđi girgi jo kalunđi. Gurđaj hej!

– Šta veli?

– Kaže da smo dobrodošli, kraljevski će da nas ugoste.

– Tooo! Vodi nas! Jedva čekam, meze, meze, pogačice kajmak, pršutaaa…



– Auuu Sergej, ruski moj brate, do jaja im sve, nisam se ovako najeo još od one jurte u Mongoliji gde su nam ispekli ždrebe punjeno planinskim mrmotima. Pitaj ih svega ti šta im je ono što liči na punjeni želudac?

– Alađi girgili, gurđaj gurđaj hej?

– Durlaji kabogi, gurđaj hej barlami, girgi jo, girgi jo, burlanji ilinđi, girgi jo, girgi jo, gurđaj gurđaj gurđaj hej.

– I? Baš me zanima.

– Hmm, nisam siguran da me je razumeo, ovo što je naveo je samo jedna dobro poznata eskimska poslovica.

– Aj daj da čujem i to, ne mogu baš ni samo krkanluk da turim u reportažu.

– U slobodnom prevodu bi išlo ovako nekako: „Fokinu džigericu pojedi sam, tabane belog medveda podeli s prijateljem, kitovska muda posluži gostima“.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Poslednji helikopter iz Sajgona

Јединa нада за излаз из зајебане ситуације, последња сламка спаса. А по дефиницији, сламка спаса је обична сламка: није ни сајла, ни конопац, ни пар превезаних чаршава.

Маре: Брате, помагај, зајеб’о сам ствар.

Жекс: Шта си сад направио?

Маре: Синоћ затворим продавницу, узмем пазар да предам јутрос у банку… и јебига. Одем у кладионицу и уплатим све на Звезду. Рачунам, нов тренер, нема шансе да не дође, а требала ми кинта.

Жекс: И кол’ко си пук’о?

Маре: 900 евра. Па сам мислио, ако ти имаш да ми позајмиш, немам од кога другог да тражим, једино тебе и познајем у граду. Ако ме ти не извучеш из гована, газда ће ме одробијати.

Жекс: Човече, одакле ми толико, видиш који је у месецу. Ја радим два месеца за те паре, а плата тек за 7 дана. Немам, јбг.

Маре: Е, сад сам се сјеб’о. Ти си ми био једина нада, последњи хеликоптер из Сајгона. Не знам шта да радим. Шта мислиш да ја то газди лепо објасним, да ћу му то одрадити. То за њега и нису неке паре; једна фелна на његовом BMW-у кошта више. А плус то што сам паре пук’о у кладионици његовог кума; могли би они да се договоре и да то реше између себе, а?

Жекс: Нека ти то буде план Б, сети се за кога радиш. Сећаш се шта је било са оним типом што му је омлатио ретровизор на том истом BMW-у?

Маре: Сећам се, пу пу пу, далеко било. Човече, реци ми шта да радим?

Жекс: Па, објасни му, али боље поруком. Реци да ћеш вратити паре, па бегај код бабе или-кога-већ-имаш на село док не скупиш кинту.

Маре: Тако ћу и да урадим. Надам се да ћемо се смејати једног дана на све ово, али да се ми изљубимо сад, за сваки случај.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Na odloženo

Ne plaćanje, već masturbacija na odloženo. Fenomen naročito izražen kod mlađe muške populacije.

Dešava se kad na javnom mestu doživimo snažno erotsko uzbuđenje a nismo u prilici da adekvatno smirimo podivljali libido. Međutim, prizor koji je izazvao uzbuđenje ostaje dobro memorisan i kasnije se, kad se steknu uslovi, ponovo oživi u glavi da bi se sve svršilo srećnim epilogom.

Za intenzivniji doživljaj, poželjna je i moć vizuelizacije.

Ekipa srednjoškolaca okupila se na gajbi kod drugara da gleda Premijer ligu. U jednom momentu jedan od njih ustaje ko oparen i žurnim korakom odlazi u kupatilo…

– Šta bi Mikiju?

– Izgleda da ga je proteralo…

– Ja bih rekao da je otišao da drka, he-he-he…

– Ih, nije valjda da se loži na fudbalerčine?

Pet minuta kasnije…

– Šta bi, Miki, jesi li ga šamarao malo, a?

– Jesam, pa šta?!

– Ahahahaha! A ko te više pali, Dijego Košta ili Kun Aguero?

– Nisam buljaš, care. Nego, nisam vam pričao… Danas na času srpskog, kod profesorke Lenke, ja pravio neke pizdarije…

– Kod one jebozovne Lenke?

– Aha. Ne prekidaj me. I, kad je zvonilo za kraj, kaže ona meni da ostanem da porazgovaramo. I tako, posedne ona mene u prvu klupu. A ona sela na katedru, prekrstila noge, onako u suknji do kolena, i počela da mi drži predavanje o mom ponašanju. Ali, malo-malo pa promeni nogu, a butine i gaćice samo sevaju. Ja ono, nemam pojma šta mi je pričala, napalio se ko šimpanza…

I sad, baš kad je Košta promašio prazan gol, meni počeli fleševi… Gaćice-butine, gaćice-butine, gaćice… Morao sam, jebiga, makar na odloženo…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Pečenje rakije

Tradicionalni domaćinski običaj spasavanja šljive od pošasti zvane pekmez, a u poslednje vreme i ove nove nazvano „konzumna šljiva“, jebem liga. Elem, postoji mnogo recepata da se napravi kvalitetna izuvača iliti mučenica i ne bi trebalo mnogo polemisati oko toga. Jeste da postoje razlike u kvalitetu, ali kad je kriza i kad nema rakije, i komovica dobro dođe.

Peče se rakija i od drugog voća, ali šljiva je ipak pionir rakije.

Da bi ispekao rakiju moraš da imaš šljiva. Valjda znate šta su šljive lebgajebo. Poželjno je da ima što više, da ne pališ kazan radi jedne šarže. Šta je sad kazan? E viš gradski dečače, kazan je veseli stroj koji se sastoji od kotla i peći s jedne strane i čabra, sa druge strane, koji su povezani jednom cevi. Dakle, u kotlu kuvaš kom, iz kojeg isparava alkohol sa raznim mirođijama. Ta para prolazi kroz onu cev do čabra u kome se para kondenzuje i prirodnim padom pada i rakija ističe iz cevi na dnu čabra.

Da ne bude zabune i da se više ne misliš „Šta je sad kom koji kurac?“ odmah da pojasnim da je to šljiva koja je odstojala u kaci ili nekom drugom sudu, koji ne bi trebalo da ima zapreminu manju od 200 litara, najmanje 21 dan, a može i duže.

Aha, sad se pitaš “ A čabar?“. E čabar je metalna posuda zapremine ne manje od tristo litara.(Moj kod kuće ima 700 nakon preinaka u režiji mog ćaleta, koji mu je badevej spao na prste i polomio dva prsta na nozi). Čabar se napuni HLADNOM vodom, i ona cev koja se privrće na ovu koja ide kroz sredinu čabra dole do izlaza za rakiju, hladi se tom vodom. Voda mora da se odasipa iz čabra i zamenjuje novom hladnom pošto i voda hladeći paru u cevi preuzima toplotu od pare i zagrejava se. Ako to ne napraviš kako treba jebo si ježa pošto rakija može da ti ispari, a to onda nije ništa, odnosno pojo si govno i popušio kurac.

Kotao ima ručku za mešanje i kad je šljiva u pitanju neophodno je promešati kom u pravilnim vremenskim intervalima ne dužim od dve minute otprilike. Ako je neko drugo voće treba mešati češće. Vatru naravno treba bugijati koliko se može ali ne previše ko sivonja, a ko te jebe ako prethodno nisi pripremio suva drva.

Naravno, tu priča tek počinje, pošto rakija kad poteče neophodno je na odgovarajući način izmeriti jačinu rakije. Reći ću samo tutorijal verziju ne upuštajući se u male tajne velikih majstora. Dakle, rakija teče, a ti imaš grad kojim se meri jačina rakije. Nije grad kao naselje, nego grad kao naziv mernog instrumenta, šta si se zbunio odma’?! Tad se rakija ‘vata na određen broj gradi. Meni lično paše tu neđe oko 18 gradi tj. 45 stepeni, mada ima onih koji vole i jaču i slabiju. Što rakije više ističe mora češće da se meri. Kad jednom izmeriš, a meri se tako, što grad (podseća na toplomer) staviš u rakiju i on k’o plovak stoji i zaustavlja se na visini broja stepeni koliko ima rakija, i bude željena stepenaža odnosno gradaža, skloniš to u stranu, a podmetneš neki sud i sad ‘vataš patoku (odomaćeni naziv za slabu rakiju). Jačinu patoke određuje motoda kašike. Naime, dok patoka ističe uzmeš malo kašiku i pustiš da nacuri i prospeš u peć od kotla. Pušatš da curi sve dok se javlja plamen. Kad ne bude plamena onda ide istavljanje kazana. Istavljanje je procedura brate razumeš ti mene kojom se onaj prokuvani kom izabacuje iz kotla i stavlja novi. Prvo pripremiš novi kom u kantama koje staviš tu blizu kazana da imaš spremno vole da ne letiš posle. Onda lepo prineseš korito koje si ranije pripremio, a ne sad da ga tražiš i jebeš ženi mamu zato što je u koritu šrot za svinje. Korito staviš pored otvora za kom. Otvoriš poklopac otvora i skloniš se da te ne spuri vreo kom. Kad istekne kom zatvoriš otvor i uspeš novi sveži kom i malo vode da ne zagori i nastaviš da mešeš. Tada si nastavio novi kazan. Odmakni sad ono korito sa vrelim komom i gledaj da ne upadneš u isto pošto si već verovatno dosino koju. Kad vidiš da je sve lepo krenulo zaduži nekog da meša i loži, a ti otiđi po pečenjeke u kuruze. Nije valjda ćuskijo da nemaš pečenjaka! Vratiš se lepo i pečenjke staviš na žar ispod peći da se prže dok ti pripremiš soli i belog luka da imaš za pečenjeke.

Sasvim je normalno da ispališ koji metak iz prangije koju kao domaćin čoek moraš da imaš da bi celo selo znalo da se u tebe peče rakija i da svrate na proširenu degustaciju. Poželjno je da svo vreme ostaneš trezven koliko toliko da se ne nasloniš na vreo kazan i da NE IZVRNEŠ SVE I SJEBEŠ RAKIJU!

Za sve indikacije i mere opreza…..

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Jahanje

Omiljena aktivnost šefova za koju je potrebno da radnik ima konjske živce.

– Šef me i danas jahao ceo dan, nije normalan…

– Kakve ti konjske živce imaš, ja bih ga odavno oterao u vražju mater!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nije mnogo debeo

Није много потонуо. Није се много скењао. Није много пропливао. Ма уопште. Он је шампион у свим наведеним дисциплинама. Уринирање по њему траје сатима, испалио се, па нек трпи „квима уређаје“ својих џелата зајебаната. Подјебавање ће обрнути пун круг, неретко ће трајати и више дана. Следећи пут ће размишљати, и неће му језик ићи брже од памети, ако уопште и има мало памети.

Јужњачки израз који недвосмислено циља на обим мушког полног органа. Дужина ту уопште није битна. Важно је да се саговорник испалио и да му следи, макар ова пенетрација речима, у мозак, или макар у шупљину у којој је исти требао да буде. Давање до знања и објашњавање на вишим нивооима.

– Опа, кроз ноге Чомбе. Ма није много дебео! Купи сукњу! А звали су те Роналдо некад! Трпањееееееееее!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Tamo TV ćebetom pokrivaju

Вукојебина.

Али не обична… Не може се користити баш за свако село, већ то мора да буде баш нека припиздина, Богу иза трегера, неко место са малим бројем становника и толико неприступачно да Лада Нива испусти душу док пређе пут. Самим тим што су таква места толико забачена, готово одсечена од цивилизације, технологија до њиховог становништва стиже спорије него до осталих, а и кад стигне, постоји много потешкоћа у руковању најновијим чудима.

– Је ли, ко ти је она дембела од синоћ?

– Маја. ‘Си вид’о кол’ку сису има?

– Ма јесам, мора да је са неке планинчине сишла.

– Из Вучковице је она.

– Лебтејебо, па где баш из Вучковице, окани се ти тога благо мени.

– Што бре?

– Брате, тамо телевизор ћебетом покривају, не знају како се гаси. Веруј ми, није то за под руку. Слађо, дај још једну овде!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Malaga

Ma лагаааано. Ништа нервоза, све је под контрoлом – убо си сигурицу, плажа, чке, сунцобранчићи и ти курци, оранђина оранжбад, литар вина миа бела ћићолина. Само опуштено, ствар је проста к’о пасуљ – завали се к’о цар у дебели хлад и пусти боранију да се гризе, ти си ионако прерастао дечије игре.

Пика се ревијала, излазиш један на један, господ бог твој је играч вишка.

– Ух, ух, јебено је ово, у доброј су форми, јеси сигуран?

– Чуј ти њега… Зицер је то, малага брат мој, нема да бринеш, има да улети к’о Рој Кин у тетиве.

– А шта знам… Ако не прође ово оде мени каско, жена ме депортиво ла коруња из куће, после треба да ваљадолид по сокацима за леба… Нема шансе да зајебе?

– Мааајорка бре сине, нема да омане, сто посто улази. Проверено.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Štrajkači

Ljudi koji su besposleni 24/7.

– Idem da štrajkujem danas, podješ sa mnom ?

— Beži u kurac bre, odo da orem njivu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Broj jebanih materi

Cena, u dinarima.

– Pošto vam ova alpska s belim lukom?

– Hiljadu i petsto dinara kilogram.

– Ma hiljadu i petsto vam majki jebem!

– Nisam razumela, koliko da vam nasečem?

– Za 500 dinara.

——————————————————————————————————-

– Zamisli, opet poskupele pljuge. Vučiću pederu!

– Koliko traže za lakija?

– 300.

PU, trista im majki jebem!

Preuzeto sa http://vukajlija.com