7 C
Beograd

Austrija

Zemlja u kojoj dojče vele.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Nisi bio rodjen

Аргумент који би требао да побије вашу тврдњу. Можете ви бити и експерт и докторирати на тему тог догађаја, али ако нисте тад били рођени, дебата је решена у корист старијег саговорника.

– Ја и даље не могу да верујем да смо се и након свих злочина и после другог светског рата опет ујединили са онима…

– Мали, не лупетај молим те! Шта ти знаш о томе, ниси ни био рођен тад а причаш овде нешто…

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Okumiti se s majstorom

Kupiti težak krš od automobila koji se, naravno, stalno kvari.

– Vidi ovo, tebra! Taj Ford merkam već neko vreme, počeo sam da pregovaram sa vlasnikom. Izgleda će da mi siđe za cenu…

– Ono?! Samo ti to kupi i ima sa majstorom da se okumiš, slušaj šta ti kažem!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Meduza

Toalet papir koji preživi puštanje vode.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Promašiti kapiju

Situacija do koje u alpskom skijanju dolazi skretanjem sa staze i veoma težak povratak na istu, te uglavnom znači automatsku diskvalifikaciju takmičara.

– Šta je sa Zokijevim klincem? Skroz se promenio kako je otišao u Beograd da studira. Na šta se napravi onakav dečko, ne bih ga ni prepoznao da mi moj klinac nije rekao ko je.

– Loše društvo, alkohol, droga. Promašio kapiju kao Tomba devedesčetvrte u Lilehameru. Zoki hoće da se besi, Goca pije eksenciju. Cela familija otišla u kurac.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Prećutano

Поента. Огољена суштина. Једна реченица која погађа директно у мету. Реченица која се обично прећути.

Постоји у човјеку нека нејасна тежња да прећути оно најбитније. Да говори сатима, али да не каже поенту. Да остане нијем када треба казати круцијално. То почне рано. У младости. Једном оћутиш, стрпаш дубоко у складишту своје подсвијести и заборавиш. Заборавиш? Тешко. Речено се заборавља. Реченом се опрашта. Оћутаном, хм… Оно што ниси рекао никада не заборавиш. Увијек ће ти становати негдје на врху језика. Као проклета душа која лебди између живота и смрти, прећутано лебди између ћутње и жеље да се каже. На врху језика. Тик пред пуштање у етар… али ту и остане. До краја.

Неки људи оћуте своју бит. Суштину свог постојања. Никада је не подијеле са другима.

Желио је да буде пјесник. Да пише за дјецу. Желио је да буде глумац. Да пусти бркове као Зоран. Желио је да живи у Даблину… Оћутао је. Није имао храбрости да каже. Да покуша. Постао је рачуновођа. Не живи лоше. Споља. И дан данас куцка у телефону насумичне стихове, док чека зелено на прометној саобраћајници. Обрише кад стигне кући. Оћути.

Гдје би нам био крај да смо рекли све што је требало? Зар би ми жена била Јована а не Жана да сам рекао? Бих ли живио гдје живим? Да ли би ме и даље сматрали лошим да нисам ћутао?

Оћутано гризе. Оћутано уједа. Крваво. Болно. Вјечно.

Ријечи су да се говоре, осјећаји су да се искажу. Немојте ћутати. Последице изговореног не могу бити горе од оног оћутаног. Шамар не боли. Презир је пролазан. Туга се лијечи. Само оћутано постојано траје. Мори и не да мира.

Зашто сам ово написао? Зато што… хм.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Spucati

Potrošiti sve što imate u roku od smesta na razne opijate i/ili mamipare, (što je ionako uzročno-posledicna relacija).

-Opet si se naduvao, pa si spucao sve pare na ringišpilu!

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Blesan

Politički korektan izraz koji žene koriste kada prekorevaju lika koga muvaju ili žele da nateraju da stane na ludi kamen, a da ne ispadnu psihopate. Kasnije se zamenjuje mnogo slikovitijim opisima.

-Hihi, Branko, blesane, moj, šta to radiš, treba da skreneš levo kod Albukerkija. Hihi.

dvadeset i kusur godina kasnije

-Joj, Branko, stoko jedna, i dan danas ne znaš šta radiš, idiote. Farba je bakarno crvena Švrackopfova, a ne Garnierova! Natrag u prodavnicu.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Izbeljivač žutih minuta

Neko ko zna kombinaciju dugmića koja te vodi na drugu stranu raspoloženja, onda kada mrak krene da te jede.

– Što si zlovoljan?

– Ukrali su mi kola. Al’ nije u tome stvar. Ovo bi trebalo da bude zemlja gde možeš da ostaviš kola bez straha da će neko da ih obije, opljačka ili odnese. Kod nas su i lopovi lopurde, ako ništa ne mogu, izbuše ti gume, jer sram te bilo nema se šta ni ukrasti od tebe. Navikao sam ja na to sve, nije problem, i nisu neka kola, nisam lud da kupujem dobra kola, sve i da i imam neke pare. Ha! Eto. I da imam pare, ne bih smeo da ih trošim.

– ‘Oćeš jafu?

– Hvala.

– I šta ćeš sad? Napisala sam ti pesmu. Bila sam sama kući, sa Verom, ali nije htela da se druži sa mnom, pa sam pisala.

– Daj da čujem.

– Ne mogu, stidim se. Drugi put.

– Daj.

– Ne – e.

– A što, je l’ bezobrazna? Možeš da je cenzurišeš.

– Nja nja, nije. Jednostavno ne može. I šta ćeš sad?

– Sa čim?

– Pa sa kolima, ludo. I državom? I jesi odlučio da li bi voleo da imaš puno para ili ne?

– A to… Pokriće osiguranje. Daj mi još jednu jafu?

– Ne dam.

– Zašto?

– Potrebna mi je.

– Onda mi pročitaj pesmu.

– Koju pesmu?

– Onu koju si mi napisala.

– Ne može, već sam ti rekla. Evo jafa. Ne mogu više.

– Ti si sebična ponekad.

– I ti. I Vera. Ona je tako sebičan pas.

– Ona je pas.

– I ti si.

– Izrecituj mi pesmu.

– Ne znam je napamet.

– Idemo da je uzmemo.

– Ne možemo, Vera je zlovoljna.

– Oraspoložićmo je.

– Kako?

– Reci da si joj napisala pesmu.

– Aha, je l’ da? Kao tebi? Hoćeš još jednu jafu?

– Hoću.

– Jafu ili pesmu?

– Jafu.

– A pesmu?

– Uopšte i nema pesme, je l’ da?

– Nema.

– Nema veze.

Preuzeto sa http://vukajlija.com

Ko se dima ne nadimi ni vatrom se ne ogrije

Repetito est mater studiorum što bi rekli pogani Latini. Nema dobra dok ne zagrzieš muški i ne puštaš dok rezultat ne dođe. U programu života nebrojeno puta ulaziš i izlaziš dok ne krene. Jednostavno , bilo šta da radiš moraš skupiti određeno iskustvo da bi prešao neki nivo. Na kraju, eno ti Neše Sline, šta uradi od života, a da ti ne možeš. Nisi pokušao druže.

Odustajanje kao neprijatelj ljudskog roda mora biti izbačeno iz upotrebe od strane junačke maksime „ ne jebe lijep nego uporan“. Pa čak i kad ne uspiješ nakon milion pokušaja , sudbina će naći način da ti nagradi trud na nekom drugom mjestu.

Izlazim nasmijan iz „Bonela“ i kroz zadovoljan osmjeh pjevušim „Saki Saki Sale kupi mi sandale“ dok gledam novu akviziciju na mojim stopalima kako mi namiguju Bemine cipele od 64 konvertibilne marke i u tom trenutku presječe me ljupka faca žene koja mi je strah od odbijanja dovela u stanje gej aktiviste na saboru Krajiške pjesme u Drvaru, praviću se da je ne vidim ipak sam joj bio nebitan poput Brakusove emisije, nece skontati …

-Ljubo, Ljubo! Zar me ne prepoznaješ, stani ej, to sam ja, Milijana!

-Mrš! Odabi oda me.

-‘Aj bolan Ljubo, nemoj biti na kraj srca, nije sve tako crno.

-Kojeg srca, aždajo, srce si mi pojela uz kavu umjesto ratluka. I nije sve crno, naravno da nije, vidiš da se na meni vijori plava košulja k’o dres Lacija na Fernandu Koutu. Postao sam upravnik pošte i sad me zovu Ljupče, od milošte. Aaaa nije Ljubo više na šalteru…

-Svaka čast, drago mi je zbog tebe baš.

-Ne seri nije ti drago, boli te pička za mnom. Znaš da sam zbog tebe pokušao izvršiti samoubistvo pečatom, svu sam glavu izraubov’o, i sad imam ožiljke po glavi piše 70267 ZADNJA POŠTA BARAĆI. Jedva sam preživio kad si se poigrala sa mnom, pjesmu sam ti napis’o bio. Kravo jedna.

-Nemoj me vrijeđati, nisam to zaslužila, i kakvu pjesmu nedilje ti?

-Finu, u tri strofe, sve se rimuje, i sad je držim u fioci kad god mi je teško pročitam da vidim da može gore uvijek.

-Pa dobro, vidim preživio si, hehe.

-Jesam, i to Mileva mi donoslila krompirušu, na kockice krompir rezan, u med se stvara.

-A ko je Mileva, eto vidiš da si se snašao, nadam se da je bolja od mene, da te utješila.

-Nebitno ko je, bolje od tebe poljevalo za pitu pravi, a u svemu ste iste, i ona me sjebala načisto, postao sam alkoholičar, nisam za gaće na guzici imao koliko me sjebala. Pitu nisam mogao prežaliti.

-Ajooj pa nije valjda, a nisi ti alkoholičar ti si boem, to je nešto drugo.

-Srećo, boem se ne upišava u gaće koje nema, bio sam na dnu.

-Pa dobro, izvukao si se, oprem dobro.

-Jesam, našao sam Miru, mala k’o violina, ekonomiju završava, radi tu u kafani kod Brzog, neće bude roditeljima na teretu. Skačem na nju ko Adam Mališ, u dvije serije po 45 minuta, nekad i u sudijsku nadoknadu uđem. Šta je, ne vjeruješ? Skačem skačem. A ti kako si?

– A tebe kao interesuje?

-Tako sam odgojen , da brinem za druge.

– Pa dobro ni meni ne cvjetaju ruže, znaš bila sam…

– Zapravo ne interesuje me, ali nastavi pokušavati, ko se dimom ne nadimi ni vatrom se ne ogrije, aj dug ti uz put…

Preuzeto sa http://vukajlija.com