Крај.
Качиш последње сјеме о клин.
Сада можеш да му навучеш вунену капицу и да га спакујеш у гаће слободно.
Што си јебао, јебао си, нема више…
Можеш да пишеш књигу о подвизима, али само ће те сјећати како је било некад кад ниси морао да га молиш да устане и да обавља свој посао.
Идеш у пензију и свакодневица бива твој коментар ”А ја могах…” кад прође нека тета.
Preuzeto sa http://vukajlija.com