Реч којом се побеђује у свакој политичкој дискусији. Рекао си демагогија, значи јако си паметан и у сваком случају паметнији од противника јер се он није први сетио да каже демагогија, а како си паметан онда си сигурно и у праву. Нешто слично коришћењу речи онтолошки у филозофским борбама до недефинисане смрти.
-… мислим, каква је то политика где ти не размишљаш о томе да сам нешто произведеш него ти је главна идеја да доведеш некога да он то производи користећи твоју јефтину радну сн…
– Ја мислим да је то што ти причаш све демагогија. И још мислим да треба да дамо све Арапима на управљање јер Арап је паметан и он и Кинез су већ охохо! И треба да бидне још четир торња, и четир торња кад окренеш наопачке то су четир стуба, а четир стуба су добра јер су стабилна.
– Шта!?
– Па видиш овако, имаш једну демагогију у левој руци и једну демагогију у десној руци и пљеснеш рукама. Шта сад имаш?
– Шта?
– Па имаш то да сам те ја јебо у дупе док се ти играш демагогијама. Иначе, ја сам ову партију добио давно, сад те само зајебавам.
– Па јесте, добио си, то ти признајем. Него, испало ти је нешто онако маленкасто, оп, оп, није мало, чини ми се да је онтолошки!
– Чему све? Ко сам ја? :склупчава се, почиње да једе сам себе и нестаје уз ПЛИНК! (не знам одакле се чуло плинк, можда од вакуума неког):
Preuzeto sa http://vukajlija.com