Ali, avaj

Prc. Moša.

Teatralni uzdah razočaranja situacijom koja je obećavala a, usled nepredviđenih okolnosti, zaršila kao potpuni fijasko.

Ugledaš tlo, proceniš da nema šansone da nije plodno. Već vidiš sebe kako ubiraš plodove, a ono zaraženo, ni korov da uspe. Ne lezi vraže.

– Matori, ko te udesio?

– Bio juče na Perinoj žurci, a tamo Mara i njen telohranitelj. Drmnem ja par ljutih da se podmažem, priđem im, šmekerski se nakezim i kažem: kad ti ovo već ne možeš da opališ, prepusti meni, ali avaj, Telohranitelj mu je samo glup nadimak. Prcaju se sve u šesn’est. Složio me ko oblandu.

________________________________________________________________

– Šta se drapaš, majmune, na javnom smo mestu?

– Zbario sam Enu konačno, mislio sa’ću joj skinem mrak, ali avaj, izgleda se aktivno pustila u promet, ima celu paletu boleščina.

Preuzeto sa http://vukajlija.com